nega

Ukoliko posedujete vrt i želite da ga pripremite za zimu ovih par saveta svakako morate pročitati:

Održavanje travnjaka

Jesenja sezona je idealan period da se travnjak obnovi ukoliko je to potrebno. To ćete postići tako što ćete prvo ukloniti staru i isušenu travu. Na mestime gde su staze ili mesta na kojima je stajalo neko saksijsko cveće zemljište postaje tvrdo. Poboljšanje drenaže ovih delova vrta postiže se tako što se u zemljištu prave duboke rupe grabuljama preko zemljišta na celoj površini koja je kompaktna. Ukoliko želite možete postaviti novi travnjak postavljanjem tepih travnjaka ili setvom semena jer ovo je idealan period za obnovu travnatih površina. Ukoliko se travnjak obnovi u toku jeseni imaće dovoljno vremena da napreduje do sledećeg leta.

Opalo lišće

Lišće može biti korisno u jesenjem periodu. Mada se savetuje da se uklanja sa travnjaka, sloj od 10 cm može da se ostavi ispod drveća ili niskog rastinja, kao i na lejama a cveće. Ukoliko je moguće trebalo bi pažljivo rasporediti lišće pomoću grabulja i pokriti ga slojem zemlje kako bi ga zaštitili od vetra. Na ovaj način ubrzaćemo proces truljenja lišća i na proleće umesto lišća imaćemo najkvalitetniji kompost u koji možemo direktno zasaditi cveće. Kožasto lišće poput listova hrasta, divljeg kestena ili javora raspada se dosta duže pa Vam savetujemo da ga uklonite ukoliko ne možete da ga usitnite i na taj način mu ubrzate proces raspadanja.

Kako da napravite kompost za narednu sezonu?

Ukoliko već kompostirate, u jesen je idealno vreme da prošlogodišnji kompost iskorisite prilikom pripreme Vašeg vrta za narednu sezonu. Ukoliko nemate kompost ne očajavajte. Sasvim je lako napraviti kompost jer za to nije potreban gotovo nikakav prostor, a možete praviti kompost čak i na Vašem balkonu. Sav organski otpad iz kuhinje i doma možete slagati na gomilu, a po želji gomilu možete ograditi drvetom ili ciglama. Potrebno je da se ova gomila sa vremena na vreme kvasi (idealno bi bilo kišnicom) i promeša kako bi se procesi raspadanja organskih materija ubrzali.

Zimzelene biljke

Biljke koje su večito zelene, odnosno ne odbacuju svoje lišće tokom zime daju strukturu Vašem vrtu tokom cele godine. Svaki vrt izgleda lepše kada monotoniju jesenjeg sivila, ali i zimsku idilu razbije zelena boja četinara. Takođe, vrt izgleda mnogo lepše kada u njemu imate bršljan, čije boje daju kontrast sivoj boji koja je tipična za ovo doba godine.

Zimske lukovice

Kako bi vam prvi dani proleća bili ulepšani cvećem iz vaše bašte, treba ga posaditi već početkom oktobra. Prolećne lukovice i krtole mogu se saditi tokom cele jeseni, ali ih je najbolje posaditi što pre, da bi se ukorenile pre zime. Podzemni delovi visibaba, irisa, zumbula i narcisa dobro podnose niske temperature i neće ih oštetiti mrazevi. Lukovice bi trebalo postaviti u zemlju na dubini koja je bar dvostruko ili trostruko veća od njihove visine. Budite pažljivi da ih ne posadite previše duboko, jer biljka neće uspeti da izbije iz zemlje. Postavite lukovice u zemlju sa vrhom okrenutim nagore. Zasadite ih na sunčano mesto, u rastresito tlo sa dobrom drenažom. Letnje lukovice, kao što su dalije, treba iskopati, očistiti od zemlje i uskladištiti ih u kutijama sa peskom u podrumu.
Sneg i štiti i ugrožava biljke. Dobar snežni pokrivač izoluje zemlju poput humusa. Međutim, sneg nagomilan na zimzelenim biljakama može ih svojom težinom oštetiti. Uvek skidajte sneg sa grana vašeg drveća. Na ovaj način sneg neće dodati težinu na već opterećenim niskim granama. Ako su grane pognute ledom ne pokušavajte da ih oslobodite. Umesto toga neka se led sam topi postepeno.

Zalivajte svoje biljke tokom zime

Dolaskom hladnih dana, često se zanemari zalivanje biljaka. Međutim, veoma je važno da biljke dobijaju dovoljno vode i tokom zime. Ne zaboravite da ih zalivate i tokom hladnijih meseci u godini! Biljke se zalivaju onim danima kada nema mraza. Dovoljno je jednom nedeljno. Najbolje je kasno poslepodne kada se zemlja odmrzne. Pošto temperatura zemlje i vode treba da bude približno ista, zalivanje toplom vodom se ne preporučuje. Idealna temperatura je između 8 i 15 °C.

Materijali za zaštitu od hladnoće, kao što su pokrivači, juta i seno ne smeju da ostaju mokri, jer će na taj način izgubiti zaštitne izolacione osobine.