­
sadnja – VHV Garden Plus

sadnja

Šta je malč i čemu služi?

Šta je malč i čemu služi?

, , , , ,

 

 

 

 

Malčiranje je prekrivanje zemljišta jednim rastresitim slojem najčešće organskog porekla. Ovako zaštićeno tlo traži manje zalivanja, prihranjivanja i plevljenja jer sloj malča štiti od prekomernog isušivanja, ne dozvoljava korovima da se razviju, zemljište zadržava rastresitu strukturu. Takođe, malč pospešuje brojnost mikroorganizama i rad kišnih glisti koje obogaćujutlo vazduhom. Malčiranje se može vršiti i neorganskim malčem kao i živim malčem tj. prekivačima tla, geotekstilom,sintetičkim folijama, staklom, drobljenom opekom, granulatima reciklirane gume. Neorganski malč se vrlo teško razgrađuje pa se samim tim i ređe dopunjuje i njegova uloga isključivo dekorativna.

 

Organski malč:

Piljevina

      Otkos trave

Kompost

Seno

Suvo lišće

Iglice bora

Usitnjene grančice

Usitnjena borova kora

Živi malč

 

Neorganski malč:

Sintetičke folije

Geotekstil

Staklo

Drobljena opeka

Reciklirani granulate gume

Mineralni malč

Svaka vrsta malča ima svoje prednosti i mane. Krupna kora drveta je široko dostupna ali je jaki pljuskovi mogusprati sa zemljišta. Kokosove ljuske imaju posebnu aromu, koja nekima može biti prijatnaa nekima ne, i relativno su skupe, ali s druge strane otrovne su za pse. Seckana kora drveta se najčešće koristiza malčiranje u pejzažnoj arhitekturi, jeftina je i lako se nanosi ali nije hranljiva za zemljište kao druge vrste malča.Kora  četinara sadrži lignin, vosak, tanine idr. koji štite biljku od štetnih uticaja spoljašne sredine iomogućavaju joj nesmetan rast i razvoj.

Pre samog malčiranja potrebno je zemljište očistiti od korova, u suprotnom korov će nastaviti sa rastom iizbijati kroz malč. Deblji sloj (5-10cm) malča sprečava razvoj korova iz semena.

Za malčiranje se mogu koristiti otkos trave, lišće i kompost. Problem kod malčiranja travom je što nema zaštite od korova. Otkos trave je efektan kao malč ali se ne sme gomilati previše duboko jer onda postaje vlažan i podložan truljenju. Jako je važno obratiti pažnju na to da li je trava pre korišćenja u svrhe malčiranja bila tretirana herbicidima, ako jeste, takva se ne sme koristiti kao malč.

Usitnjeno lišće je odlično kao malč. Četine najduže  opstaju I odlično su se pokazale za biljke koje vole kisela zemljišta.Piljevina i usitnjena kora drveta sprečavaju pojavu puževa do prve jače kiše, posle pljuska je poželjno obnoviti malč.Živi malč je dekorativan ali zahteva intenzivno održavanje.

Kao živi malč koriste se prekrivači tla. Organski malč vremenom kompostira i tako popravlja kvalitet     zemljišta i podstiče biljke na rast i razvoj. U zavisnosti od čega je napravljen, vreme razgradnje organskog malča je 3-5 godina, anakon toga ga treba obnoviti.

Najbolji period za malčiranje je krajem proleća i početkom leta kada je zemljište već dovoljno zagrejano,     a počinje opasnost od visokih temperatura. Minimalna debljina malča je 1-3cm, uzavisnosti od vste malča. Prilikom malčiranja važno je da malč bude udaljen od debla bar 5cm kako ne bi došlo do gomilanja vlage u zoni korenovog vrata.

 

Prednosti malčiranja su:

Odličan izolator – umanjuje temperaturne minimume i maksimume

Smanjuje nagle temperaturne promene

Pomaže zemljištu da duži vremenski period ostane vlažno

Štiti zemljište od erozije izazvane jakom kišom

Sprečava pojavu korova

Obogaćuje zemljište hranljivim materijama

Potpomaže rad aerobnih mikroorganizama u dekompoziciji organske materije

Održava optimalnu koncentraciju CO₂ neposredno oko biljke

Povećava dekorativnost zelene površine

 

Šta će se biti idealna metoda za vaš vrt nametnuće se kroz vreme. Isprobavajte, posmatrajte vaše biljke, i tako ćete najpre doći do pravog rešenja.

Prolećni servis travnjaka

Prolećni servis travnjaka

, , , , ,

 

Prolećni servis travnjaka 

Kako bi travnjaci bili u punoj kondiciji u toku godine, važno je sprovesti tzv. prolećni servis travnjaka.

Aeracija

Neposredno pre početka proleća ili na jesen, obavezno je izvršiti aeraciju travnjaka, mašinski ili ručno
uz pomoć alata, a sve u zavisnosti od površine pod travom. Aeracijom travnjaka se vrši rastresanje
zemljišta, obogaćivanje zemljišta atmosferskim vazduhom i poboljšavanje drenaže tla. Sve ovo stimuliše
korenov sistem na rast i razvoj, a rezultati su vrlo brzo vidljivi.

Kultivacija

Kultivacijom se uklanja suva, stara i promrzla trava i na taj način se omogućava rast mladih
izdanaka i poboljšava se drenaža, poboljšava se prodor svetlosti i vazduha do korenovog sistema.
Aeracijom i kultivacijom se sprečava razvijanje nepoželjnog korova.

Prihrana

Ukoliko postoji mogućnost, đubrenje se vrši po poslednjem snegu, Ureom preko snega kada trava
počinje da se zagreva i sprema za prolećne dane. Prvo prihranjivanje travnjaka je
najbolje obaviti u rano proleće pre sezone kiša, kada ne treba preterivati sa količinom đubriva.

Podsejavanje

U cilju izbegavanja ponovnog podizanja travnjaka, potrebno je izvršiti podsejavanje u proleće
adekvatnom smešom trave. Na taj način se poboljšava kompaktnost busena i sprečava
se razvoj korova.

Košenje

Pri prvom prolećnom košenju, vrlo je važno dobro naoštriti noževe na kosilici kako bi rez bio
pravilan i kako ne bi došlo do čupanja trave. Takođe, važno je košenje obaviti nisko na 3-5 cm.
U početku, dovoljno je travnjak kositi jednom nedeljno, dok u toku najintenzivnijeg rasta trave,
košenje se vrši i  dva puta nedeljno.

Uklanjanje korova

Ukoliko smo sve, prethodno navedene, operacije izvršili, pojavljivanje korova svodimo na najmanji nivo.
Međutim, ukoliko su korovi pre početka pripreme travnjaka za proleće bili prisutni, potrebno ih je
mehanički ukloniti sa trave plevljenjem ili ih tretirati hemijskim sredstvima.

Navodnjavanje

Prilikom zalivanja travnjaka potrebno je obezbediti prodiranje vode u sloj od 4-5 cm dubine
kako bi korenov sistem biljke dobio potrebnu vlagu za rast i napredovanje. Zalivanje se vrši
u noćnim satima, kada je temperatura vazduha niža.
U zavisnosti od stepena isparavanja i propusnosti tla odrediće se učestalost i količina
zalivanja po m². Ugradnjom sistema za zalivanje se dobija trajno i adekvatno rešenje
koje će omogućiti da travnjaci imaju visok kvalitet i visoku estetsku vredost,
dobija se ušteda na vremenu potrebnom za zalivanje i ušteda u utrošenoj vodi.

Kako pripremiti ruže za proleće?

Kako pripremiti ruže za proleće?

, , , , ,

Ukoliko gajite ruže u svom vrtu, evo par korisnih saveta za Vas:

Orezivanje ruža se vrši krajem marta ili početkom aprila, a način orezivanja isključivo zavisi od vrste ruža.

Ruže stablašice

Prilikom orezivanja uklanjaju se delovi grana koji su neposredno iznad trećeg okca, tj. mesta gde je bio list. Takođe, uklanjaju se sve sitne i neugledne grane koje neće dati kvalitetne cvetove, kao i stare neugledne grane koje narušavaju estetsku vrednost biljke.

Grmolike ruže

Ova vrsta ruža cveta po nekoliko puta u toku godine. Na proleće se kod ovih ruža vrši proređivanje i potpuno ukalnjanje dela izboja do se ostale krate na trećinu visine.

Ruže vole vlažno tlo. Da bi cvetale punim kapacitetom, ruže je potrebno obilno zalivati. U toku zimskog perioda zalivaju se jednom nedeljno ukoliko temperature ne padaju ispod 0 °C.

Pored redovnog zalivanja, ruže je potrebno i redovno prihranjivati.  Đubrivo  se nanosi oko stabla ruže na 10 cm razmaka.

Borba protiv bolesti i štetočina

Najčešće štetočine koje napadaju ruže su lisne vaši. One napadaju mlade listove, pupoljke i cvetne peteljke, sišu biljne sokove iz napadnutih delova i dovode do deformacije listova i cvetova. Ukoliko se ruže sredstvima za uklanjanje lisnih vaši ne istretiraju, dolazi do sušenja pomenuitih delova biljke.

Česte bolesti ruža su crna pegavost, plemenjača, pepelnica.

Stoga je važno pravovremeno istretirati ruže  adekvatnim sredstvima protiv bolesti i insekata.

 
Održavanje vrta tokom zime

Održavanje vrta tokom zime

, , , , , ,

Ukoliko posedujete vrt i želite da ga pripremite za zimu ovih par saveta svakako morate pročitati:

Održavanje travnjaka

Jesenja sezona je idealan period da se travnjak obnovi ukoliko je to potrebno. To ćete postići tako što ćete prvo ukloniti staru i isušenu travu. Na mestime gde su staze ili mesta na kojima je stajalo neko saksijsko cveće zemljište postaje tvrdo. Poboljšanje drenaže ovih delova vrta postiže se tako što se u zemljištu prave duboke rupe grabuljama preko zemljišta na celoj površini koja je kompaktna. Ukoliko želite možete postaviti novi travnjak postavljanjem tepih travnjaka ili setvom semena jer ovo je idealan period za obnovu travnatih površina. Ukoliko se travnjak obnovi u toku jeseni imaće dovoljno vremena da napreduje do sledećeg leta.

Opalo lišće

Lišće može biti korisno u jesenjem periodu. Mada se savetuje da se uklanja sa travnjaka, sloj od 10 cm može da se ostavi ispod drveća ili niskog rastinja, kao i na lejama a cveće. Ukoliko je moguće trebalo bi pažljivo rasporediti lišće pomoću grabulja i pokriti ga slojem zemlje kako bi ga zaštitili od vetra. Na ovaj način ubrzaćemo proces truljenja lišća i na proleće umesto lišća imaćemo najkvalitetniji kompost u koji možemo direktno zasaditi cveće. Kožasto lišće poput listova hrasta, divljeg kestena ili javora raspada se dosta duže pa Vam savetujemo da ga uklonite ukoliko ne možete da ga usitnite i na taj način mu ubrzate proces raspadanja.

Kako da napravite kompost za narednu sezonu?

Ukoliko već kompostirate, u jesen je idealno vreme da prošlogodišnji kompost iskorisite prilikom pripreme Vašeg vrta za narednu sezonu. Ukoliko nemate kompost ne očajavajte. Sasvim je lako napraviti kompost jer za to nije potreban gotovo nikakav prostor, a možete praviti kompost čak i na Vašem balkonu. Sav organski otpad iz kuhinje i doma možete slagati na gomilu, a po želji gomilu možete ograditi drvetom ili ciglama. Potrebno je da se ova gomila sa vremena na vreme kvasi (idealno bi bilo kišnicom) i promeša kako bi se procesi raspadanja organskih materija ubrzali.

Zimzelene biljke

Biljke koje su večito zelene, odnosno ne odbacuju svoje lišće tokom zime daju strukturu Vašem vrtu tokom cele godine. Svaki vrt izgleda lepše kada monotoniju jesenjeg sivila, ali i zimsku idilu razbije zelena boja četinara. Takođe, vrt izgleda mnogo lepše kada u njemu imate bršljan, čije boje daju kontrast sivoj boji koja je tipična za ovo doba godine.

Zimske lukovice

Kako bi vam prvi dani proleća bili ulepšani cvećem iz vaše bašte, treba ga posaditi već početkom oktobra. Prolećne lukovice i krtole mogu se saditi tokom cele jeseni, ali ih je najbolje posaditi što pre, da bi se ukorenile pre zime. Podzemni delovi visibaba, irisa, zumbula i narcisa dobro podnose niske temperature i neće ih oštetiti mrazevi. Lukovice bi trebalo postaviti u zemlju na dubini koja je bar dvostruko ili trostruko veća od njihove visine. Budite pažljivi da ih ne posadite previše duboko, jer biljka neće uspeti da izbije iz zemlje. Postavite lukovice u zemlju sa vrhom okrenutim nagore. Zasadite ih na sunčano mesto, u rastresito tlo sa dobrom drenažom. Letnje lukovice, kao što su dalije, treba iskopati, očistiti od zemlje i uskladištiti ih u kutijama sa peskom u podrumu.
Sneg i štiti i ugrožava biljke. Dobar snežni pokrivač izoluje zemlju poput humusa. Međutim, sneg nagomilan na zimzelenim biljakama može ih svojom težinom oštetiti. Uvek skidajte sneg sa grana vašeg drveća. Na ovaj način sneg neće dodati težinu na već opterećenim niskim granama. Ako su grane pognute ledom ne pokušavajte da ih oslobodite. Umesto toga neka se led sam topi postepeno.

 

 

Zalivajte svoje biljke tokom zime

Dolaskom hladnih dana, često se zanemari zalivanje biljaka. Međutim, veoma je važno da biljke dobijaju dovoljno vode i tokom zime. Ne zaboravite da ih zalivate i tokom hladnijih meseci u godini! Biljke se zalivaju onim danima kada nema mraza. Dovoljno je jednom nedeljno. Najbolje je kasno poslepodne kada se zemlja odmrzne. Pošto temperatura zemlje i vode treba da bude približno ista, zalivanje toplom vodom se ne preporučuje. Idealna temperatura je između 8 i 15 °C.

Materijali za zaštitu od hladnoće, kao što su pokrivači, juta i seno ne smeju da ostaju mokri, jer će na taj način izgubiti zaštitne izolacione osobine.

 

 

Kako održavati sobne biljke tokom zime?

Kako održavati sobne biljke tokom zime?

, , , , ,

Zima predstavlja period mirovanja vegetacije kada sobne biljke premeštamo sa balkona ili iz vrta u sredinu u kojoj će provesti ovo aridno godišnje doba. Mnogi faktori utiču na pravilan i zdrav rast i razvoj biljaka tokom zime.

Temperatura

Temperatura znatno varira u prostorijama u kojima se nalaze izvori toplote u odnosu na doba dana, pa tako od prijatnih 20 stepeni temperatura noću može da padne i ispod 10 stepeni, a ovakve temperaturne oscilacije znatno utiču na otpornost sobnih biljaka u zimskom periodu. Ono što svakako jeste jedan od važnijih saveta kada je temperatura u pitanju – sobne biljke bi trebalo držati na udaljenosti od barem dva metra od grejnog tela. Takođe veliki neprijatelj biljaka u ovo doba godine je promaja. Od ove nagle promene temperature i iznenadnog priliva veće količine hladnog vazuduha stradaju većinom sve sobne biljke, ali najviše stradaju krasule, pa bi posebnu pažnju trebalo obratiti na japansko drvo novca kao i žad drvo, koje su i najčešće sobne krasule, ali svakako treba izbegavati izlaganje svih vrsta kaktusa direktnoj i indirektnoj promaji.

Nekim biljkama kao što su hrizantema, datura, oleander, hristov venac, ciklama ili sibirski limun odgovara temperatura između 4 i 10 stepeni, dok kaktusima odgovara svetlija prostorija u kojoj temperatura ne sme da bude niža od 5 stepeni.

Vlažnost vazduha

Kada je vlažnost vazduha u pitanju sobne biljke imaju različite zahteve prema vlažnosti. Veće biljke zahtevaju 40% relativne vlažnosti vazduha, dok manjim biljkama odgovara vlažnost vazduha između 50 i 60%. Razni trikovi pomažu nam da vlažnost vazduha dovedemo na odgovarajuću, a jedan od najstarijih je orošavanje vazduha odstajalom vodom. Iz vode nakon 24 sata ispari hlor koji ne pogoduje biljkama, pa bi voda kojom orošavate prostoriju svakako trebalo da odstoji barem ovaj vremenski period. Ukoliko Vam orošavanje predstavlja problem iz bilo kog razloga, vlažnost vazduha u prostoriji možete povećati tako što ćete na grejna tela postaviti posude napunjene vodom. Njihovim isparavanjem relativna vlažnost vazduha prostorije znatno će se povećati na čemu će Vam vaše biljke biti zahvalne. Neophodno je napomenuti da biljke koje imaju dlačice na listovima, poput afričkih ljubičica, ne podnose folijarno zalivanje, odnosno prskanje.

Presađivanje i prihrana

Sobne biljke ne bi trebalo presađivati tokom zimskog perioda jer su u fazi mirovanja. Ukoliko ovo ne ispoštujete iz bilo kog razloga, obavezno koristite novu zemlju i biljke presađujte u veću saksiju. Mineralna đubriva i supstitutivne količine hranljivih elemenata dodaju se biljkama isključivo u fazi vegetacije, odnosno cvetanja, a najranije u proleće. Izuzetak od ovoga su biljke koje cvetaju tokom zime kao što su kamelija, božićni kaktus, kasnija sorta kalanhoje, kao i ljubičice koje cvetaju tokom cele godine. Ove biljke potrebno je prihranjivati tokom cele godine, pa tako i zimi.

Zalivanje

Količina vode potrebne sobnim biljkama tokom zimskog perioda razlikuje se od vrste do vrste. Zalivanje takođe zavisi i od mesta na kom će biljka provesti svoj zimski san, to jest da li je deo prostorije u kojoj se biljka nalazi blizu izbora toplote, svetlosti, vazduha… Ukoliko je prostorija svetla i topla biljke treba češće zalivati i zemlju održavati umereno vlažnom. Biljke koje cvetaju tokom zime potrebno je češće zalivati. Azeleje i ciklame potrebno je zalivati na svaka dva do tri dana. Voda za zalivanje mora da odstoji kao i voda za orošavanje i poželjno je da bude sobne temperature prilikom zalivanja.

Prekrivači tla sa sitnijim listovima poput kućne sreće potrebno je zalivati odozdo sipanjem vode u tacnu ili potapanjem dna saksije u posudu sa vodom. Na ovaj način zalivaju se i afričke ljubičice. Ukoliko temperatura prostorije u kojoj su biljke prelazi 20 stepeni, bromelije poput ananasa, indijskog pera i sličnih sobnih biljaka zalivajte odozgo u sredinu rozete tako da sipate vodu, ali da ne kvasite previše supstrat.

Palme je potrebno zalivati jednom u 10 dana, drvo života, fikus, dracene i kroton jednom u 7 do 10 dana. Klivija voli hladna i tamna mesta tokom zime i ne zaliva se sve dok se ne procveta. Ukoliko želite da Vam kaktusi cvetaju naredne godine, tokom zime ih nemojte uopšte zalivati. Božićni kaktus koji cveta između decembra i januara ne treba zalivati sve dok se na vrhovima listova ne pojave cvetni pupoljci.

Dobro došli na našu novu prezentaciju

Dobro došli na našu novu prezentaciju

Poštovani prijatelji,

Dobro došli na našu novu internet prezentaciju. Nadamo se da ćete uživati u informacijama koje želimo da nesebično podelimo sa Vama. Potrudićemo se da učinimo da vam boravak na našem sajtu bude zadovoljstvo na koje ćete se uvek rado vraćati.

Bez obzira da li se radi samo o običnom pitanju, savetu, sugestiji ili velikom projektnom poduhvatu, garantujemo da ćemo Vam se u potpunosti posvetiti na obostrano zadovoljstvo. U nadi da ćemo ne samo ostvariti, nego i nastaviti uspešnu i dugoročnu saradnju, srdačno Vas pozdravljamo.

Vaš VHV Garden Plus